Kod lokalnog stanovnistva postoje mnoge price o pecinama. Poznato je da su pecine lokalnom stanovnistvu sluzile da se zaklone od nevremena, a u slucaju rata sigurno skloniste. Mirocki kraj je poznat po hajducima kojih je bilo do prve polovine 20. veka.

U pecinama blize Dunavu, bile su poznate pecine; "Kod jelena", "Kod polumeseca", "Kod terazija", gde su se krili hajduci koji su pljackali turske karavane i brodove. Opljackano blago se krilo po mirockim pecinama, tako da i dan danas se mnogi znatizeljnici krecu po tim prostorima u potragu za blagom. Po prici starine Milutina Spasojevica u pecini Velikoj na Kosovici izmedju dva svetska rata ispod jedne velike pecinske ploce pronadjeno je hajducko blago.

Istina je jedna, da se po pecinama Petrovog sela krio kralj Petar I, kada se u obrenovicku Srbiju prebacio iz Orsave i krio kod svojih sunarodnika, Crnogoraca. Crnogorci su ga krili, dok vlasti iz Beograda nisu saznali za boravak buduceg kralja Srbije i pod pretnjom da ne bude uhapsen, Petar I je napustio Petrovo selo i uz puno problema krenuo ka Beogradu. Nakon zbacivanja dinastije Obrenovic, Petar I Karadjordjevic je dobro nagradio Petrovoselce za vernost.